Nedeljko Gvozdenović

Autor izložbe Vladimir Vasić predstavio je beogradskoj publici 12 radova u tehnici ulje na platnu i tempere na papiru nastalih u periodu od 1959. do 1986. godine. Na slikama su prikazani motivi koje je Gvozdenović negovao tokom čitavog svog stvaralaštva: mrtve prirode, predeli i enterijeri. Ono što im je zajedničko , bez obzira na godinu nastanka, ono što ih povezuje, što čini bit jeste postizanje čiste likovnosti slike i njene vlastite realnosti. Stvaralačko polazište Gvozdenović nalazi u prirodi ali uvek sa ciljem dostizanja čiste likovne gradje. Sam umetnik govorio je:

“…sve deskriptivno gubi polako značaj u mom slikarstvu u korist nečega što bih mogao da nazovem prostom rečju – slikana površina. Ta sama sintagma možda ne otvara neke perspektive, međutim, za mene ona znači nepresušno izvorište divnih mogućnosti – da se sredstvima koja su slikaru na raspolaganju: boja, krpa, razređivač, prst, četka, špahtla itd.,
kažu stvari koje daleko prevazilaze predmet, odnosno prvobitnu pobudu. Tada za mene ono što se zove rutinska igra – namaz pun ili lak, naslojavanje znalačko i tanano – postaje nosilac zbivanja koje može biti obojeno lirski, može biti bremenito najsloženijim stanjima i raspoloženjima duha. Tako mi početni povod, u poređenju s onim čime ću ga docnije obogatiti, često izgleda od malog značaja. Ipak, moram da se ispravim – neretko mi se dešava da u poslednjoj fazi slike jedna isključivo predmetna asocijacija pokrene, otvori nove perspektive. Pri svemu tome ja moram i hoću da računam i na vreme, na ono što zovemo
zub vremena, na tog užasnog svojevoljnog kreatora, tog čudnog posrednika koji delu dodaje svoju specifičnu zvučnost. Zato nikad ne postižem i ne želim fiksnu dovršenost, već ostavljam da se dovrši tamo nekad, a i sa onima koji će gledati moje slike. Što više mogućnosti za što više različitih ljudi koji će, nadam se, gledati te slike i posle moje smrti. Eto, ovo bi na neki način moglo da ispadne kao kredo moje umetnosti.”

Stevan Stanić, „Dnevnik o Gvozdenoviću”, Beograd, 1983. godina

U delima Nedeljka Gvozdenovića susreću se intelekt i osećaj, slučajnost i promišljenost kao i koncentracija na isključivo slikarski izraz s težnjom da se dodje do stvaralačke i umetničke istine i jednog potpuno čistog slikarstva.

Izloženi radovi