Radovan Kragulj

Izložba Radovana Kragulja je otvorena u Galeriji Vasić 13.3. i trajaće do 6.4.2024.
Predstavljeno je 19 radova – slika (akril na platnu), objekata (drvo, karton, akril) kao i asamblaž (platno, tekstil, akril, pleksi) iz perioda od 1987. godine do 2017. godine. Radovi na izložbi većinom su u vlasništvu umetnikove supruge Nene Kragulj, a nekoliko radova pozajmljeno je iz privatnih kolekcija. Izložbu prati katalog sa tekstom Davida Albaharija i reprodukcijama izloženih radova.

Radovan Kragulj zauzima posebno mesto u razvoju savremene umetnosti našeg doba. Kragulj je bio prepoznat kao “konceptualni umetnik”, umetnik koji se u svom radu prevashodno bavi izražavanjem odredjenih ideja. U njegovom slučaju, ideje su povezane sa ekološkim pitanjima i odnosom čoveka i njegovog okruženja.

“U svom radu sam tražio da ispitam i oslikam otudjenje, odeljenost čoveka od prirode oličenu u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja. Stoga sam odabrao simboličnu upotrebnu upotrebu krave. Njihovim uzgajanjem, isporučivanjem u potrošnju u potpuno neprepoznatljivom obliku izgubili smo podudarnost i srodnost koje su životinje i čovek ranije imali; u suštini, gubitak životno važne veze izmedju svakodnevnog života i prirode. Opomena, ako hoćete, odnosa izmedju čoveka, njegovog nadzora nad okruženjem i njegove zavisnosti od njega. Neprekidna udaljenost i izdvojenost čoveka od njegove prirode je prevashodni predmet koji istražujem u svom radu. Živimo u društvu u kome su naše spone sve malobrojnije; a povezanost naših života sa temeljnim osnovama prirode raskinuta zanemarivanjem. U zbrinjavanju naših svakodnevnih života razvili smo društvo stvarajući i okružujući se patvorenom “neprirodnom” okolinom. Predstavljajući sa gledišta stila temu krave apatraktnim i konceptualnim izrazima, moje slike i multimedijalna ostvarenja predstavljaju “Delo u razvoju”. Oblici i vidovi mojih ranijih slika postali su značajno obeleženi elementima rada i geometrije; nepravilne asimetrične mrlje udružene sa polugeometrijskim oblicima mrlje koji podsećaju na oivičene raskomadane granice koje nas okružuju u fizičkom svetu. Nalazim da je ova veza naizmenično smenjujući “misaoni, ali stvaran” oblik.

Kragulj ističe da je počeo sa „figurativnim formama biljaka u gotovo metafizičkom prostoru, i životinja u otuđenoj i neodređenoj površini. Zatim sam došao do toga da postepeno fragmentujem, a potom i prevaziđem konkretnu formu. Time se konkretna predstava počela pretapati u apstraktni pojam. Tako je ostavljeno gledaocu da kreira svoju sopstvenu viziju slike.”

Svoj stil Kragulj je definisao kao “koncentrisani realizam”. “Podseća to, naravno, na prljavi realizam Rejmonda Karvera; ista je to svedenost, ista usredsređenost koja odbacuje najveći deo stvarnosti da bi proizvela najuverljiviju moguću sliku stvarnosti. Otuda taj osećaj apsurda koji prožima i Kraguljev i Karverov realizam: ta koncentrisana stvarnost, izdvojena iz
šireg konteksta, više ne liči na stvarnost, već se doima kao nešto izvan ovog sveta”, piše David Albahari.

U Galeriji Vasić prikazani su radovi u kojima Kragulj svoje ideje iznosi prevazilazeći konkretnu formu i fragmentujući dolazi do simboličnih, apstraktnih formi visokih estetskih vrednosti.

Izloženi radovi